Dobro došli u LI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, atentatom na Donalda Trampa i tvrdoglavim odbijanjem Džoa Bajdena i članova njegove najuže familije da priznaju ono što je postalo očigledno: Bajden ne poseduje psihofizičke sposobnosti za državne poslove a kamoli da bude na čelu najmoćnije države na planeti.

Neuspeli atentat na Trampa neće promeniti istoriju Amerike i sveta. Tramp nije uzrok već posledica stanja u američkom društvu. On je samo doprineo da se proces ubrza i da se dve Amerike brže i dublje profiliraju. Američka istorija nas uči da atentatori vrlo brzo izlaze sa glavne scene, većina dva metra pod zemljom a poneko u psihijatrijskim klinikama zatvorenog tipa. Takođe, ako još uvek raspravljamo o motivima pokušaja ubistva Frenklina Ruzvelta 1933. godine i likvidacije Džona F. Kenedija 30 godina kasnije, lako je pretpostaviti da će oko Batlera ostati veo misterije koji će proizvoditi u industrijskim količinama teorije zavera.

Polarizacija biračkog tela u Americi dostigla je takve razmere da atentat na Trampa nije drastično promenio odnos snaga i povećao je minimalno Trampovu prednost u odnosu na Bajdena. Ipak, budući da se partija igra u sedam država (Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen, Arizona, Nevada, Severna Karolina i Džordžija) gde će o pobedniku odlučivati par desetina hiljada ili čak nekoliko hiljada glasova, Trampu je dovoljno da atentat promeni stav republikanaca koji su nameravali da ne izađu na izbore jer ih ne predstavlja a za demokrate ne mogu da glasaju.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u L izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Evropskom unijom i Velikom Britanijom s namerom da dokučimo ko će vladati na dve strane Lamanša u sledećem periodu.

Okruženje je takvo da se čini da se vlast kotrlja Evropom i da će je uzeti onaj ko skupi hrabrosti da se sagne i uzme je (Dostojevski). Suverenisti i populisti po prirodi stvari su nadobudniji, glasniji i agresivniji, ali to ne znači ni da su harizmatični, ni jaki a ni hrabri.

Odlika nacionalista – to su u suštini suverenisti, populisti, patrioti koji, da parafraziramo Oskara Vajlda, nemaju petlju da sebe nazovu pravim imenom – jeste da traže “žrtvenog jarca”. Oni ne nude rešenja za probleme, oni traže krivca i uvek ga pronalaze u migrantima, strancima, manjinama, drugačijima. Drugim rečima, oni ljudima ne daju recept da bolje žive nego koga da mrze i okrive za sve vlastite nevolje.

Prvi put od nastanka Evropske unije u najvažnijim državama članicama dovedeni su u pitanje postulati na kojima ona počiva: pravna država, liberalna demokratija, građanin. Na političkoj pozornici Starog kontinenta ojačale su snage, posebno na ekstremnoj desnici, koje zagovaraju drugačiju EU: etatizam, neliberalna demokratija i narod.

Ekstremna desnica ne želi samo da promeni postojeće vlasti u državama članicama EU i u samoj Uniji, već da promeni sistem. U takvoj konstelaciji, izbori u Francuskoj su samo prva epizoda nečega što ćemo sve češće gledati: transformacija parlamentarnih izbora u referendume o liberalnoj demokratiji i ujedinjenoj Evropi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U Francuskoj su na programu prvi vanredni parlamentarni izbori u ovom veku. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, izlaznost birača na parlamentarnim izborima biće najveća od 1997. godine kada je, na opšte iznenađenje, pobedila Socijalistička partija Lionela Žospena. Predviđa se da će glasati dve trećine upisanih birača, gotovo 20 odsto više nego na prethodnim parlamentarnim izborima pre dve godine.

I bez rezultata istraživanja javnog mnjenja golim okom je vidljiva velika mobilizacija glasača. Međutim, velika izlaznost ne znači i promenu odnosa snaga u političkoj areni u odnosu na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna. Naprotiv, nije registrovana velika fluktuacija birača između različitih političkih ponuda.

Koalicija oko Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen data je na 36 odsto podrške u prvom krugu izbora, Novi narodni front (Nepokorena Francuska, socijalisti, komunisti i zeleni) nalazi se blizu 30 odsto, dok je Makronov savez malo iznad 20 odsto glasova. Ako bi prebrojavanje glasova potvrdilo rezultate izbornih anketa, u Narodnoj skupštini ne bismo imali nijednu formaciju sa apsolutnom većinom.

Normalizacija ili “melonizacija” Nacionalnog okupljanja nije postigla željene rezultate. U samom Parizu ali i u EU širi se strah da bi Francuska sa Žordanom Bardelom u ulozi premijera-marionete u rukama Le Penove bila evropska verzija britanske vlade sa Liz Tras na adresi Downing street 10. Signali sa berzi, iz poslovno-bankarskog ambijenta, uz porast razlike u kamatama na državne obveznice Francuske u odnosu na nemačke već su prerasli u alarm.

Umerene i upakovane izjave Le Penove i Bardele, uz javno odustajanje od kontroverznih datih obećanja vezanih za NATO i odbrambenu politiku, EU i evro, ekonomsku i penzionu politiku, nisu umirili finansijska tržišta ali su, zasada, sprečili paniku.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.